ОПОМЕНА

Сол Халаби

Створио сам те по лику своме,

дао ти Земљу – планету плодну

где семе класа и зри свакоме,

изворе здраве за душу жедну

  

где срећних птица песма те бодри,

зелене стаблу бујају косе,

игра се река – чело ти ведри,

мирише зора – расипа росе.

Пост'о си алав и ћуди блудне,

побр'о си добра, отров'о воду

посек'о шуме, црпио рудне

ресурсе Земље. Љута је родна!

Затвара циклус! Казна нереду!

Корона ‒ Потоп! Времена судна!

МОЛИМ ТЕ, БОЖЕ!

Албрехт Дирер

Молим Те, Боже –

дива и мрава Ти видиш,

бескрај оранице и зрно проса, 

све наше мисли знаш –

цвећем и игром осемени земљу,

не дај да ничу гробља.

Не дај да мамон ојача! 

Молим Те, Боже –

жедне поји, гладне храни,

брижне благослови, болесне исцели,   

спасавај крштене и некрштене,

грешнике исповеди, окади –

да приме дарове Духа Светога,

пију са извора милости Твоје.

Блажена је душа с Богом!

     

Молим Те, Боже –  

да реч јеванђељску отвори созерцање,  

Јерусалим спознају срца –

благодатну силу Животворног Крста – 

да свим народима жито зри

и бујају чокоти сладни –

да их храни хлеб...

и поји вино...

Славимо, Спасиоче, Тебе!

Молим Те, Боже –

да Покајање, Молитва и Љубав,

чисти личноносно – просветли

и сведе вештаствено*.

У Светлост се воздигне душа!

*вештаствено – материјално

СЕТНИ СТАРАЦ

Andrew Judd

Коло игра момче, вито, поносито,

ноге спретно сплиће – моме погледива,

груди беле жари око виловито –

девојака смешак радост му је жива.

Хармоника свира и моравац плете,

младост радо пева – ори грло бело,

момак коло води и опанци лете –

запеваше гласно: Село моје, врêло...

Развило се коло – шири се весело,

земља плодна дрхти – класје је узрело,

у грудима миље младости за прело.

Сетни старац сам је и гледа у дане

кад су ноге босе на ајгиру чило

мериле атаре – сада напуштене.

ЖАЛОПОЈНИ ЦВЕТ

Љиљана Антић Либра

У оку врана – црн јој цео свет 

и сипа све што зре у стрњике.

Језик јој пецкав жалопојни цвет,

а кад запени лавље је рике.

Из ока вреба тканица кљуна,

кукуту сеје – направи врежу.

Невидна расте отровна круна,

безвидни паук ту сплео мрежу.

Зрели гроздови рујних капљица

светлуцави су ко свици пали –

истине беле без кошуљица.

Вијуга река – босиљ-коприве,

камену ружу плодовно зали –

дивљи у касу ‒  стрижене гриве.