УМОРНИ УЗДАХ

Из дугог ћутања мисао извирила

Кораке болом сањане успланула

Животом саплетан ход научени

Срце моли одлутало – не почињи

Снове угасле чекањем изморене

Под кључем неостварења остављене

Сузно их нађох у дну сећања

И жељама миловах давних дана

Срчу снова ми уздах узнемири

У давном су нетрагу загубљени

Кроз време незауставно тајени

Клицом живота вешто су чувани

Уздах и снови у кругу плешу

Вртложну причу сада и јуче

Има ли снаге живот да се пење

Путањом која одавно пада