Да неумита дани миришу
Обавија ми жеље
сломљене
Мирисом дане изведри
кишне
Свија осмехе мирис из цвета
Снове утка у ланце
живота
На латице угнезди ми
птице
Из зрна лепоте небо
клија
Цвркут и мирис живот умире
Свој дом је душа у
уздах свила
Чврсти бедем су
птичија крила
Олуја у мислима замире
У недрима зибам снове цветне
Сурово љуља живота
море
Чврсто вежу те лати
мирисне
Бес таласа и буре умире
Душа мирисна кроти валове
Пену жање са српом
месеца
Жеље сади у свилене
снове
Море олујно сунцем
расеца
Сунце душу на копно изведе
Земљано тло ‒ у кораку
море
Ход таласа навике
умире
И сложе их у живота
ограде
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!