ПЛАМТЕ КРИЛА

Кажу – своја сам увек била

Драги моји није то истина
Сама сам, одувек туђа жеља

А понекад само жеља моја

Остах сада у кораку туђа

А спава у души птица моја 

Жељна из сна летети слободна

Ал’ крила јој пламте заплетена

Пршти снажно у трену времена

Спава сан живота залутала        

Жеље прича сенама немирна  

Ноћ чека да осветли сећања

И ноћним лети она крилима

Чежње буди у надању снова

Искре пише на злату звездама

И смеје се сузи огледала