04. јун 2020.

СИЛВИЈА

Kelvin Lei
Било како било, ти си увек ту,
Дрхтави дах на крају моје жице,
Водени лук који прескаче
Мој водени бич, блистав и захвалан
Дирљив и захтеван.
    Силвија Плат – Медуза

Колонаду страсти вреба Медуза!
Из огледала пишти срце,
каскада крви и мачји векови,
стаклена верност,
оргијање ума.

Утробне лати вежу за земљу,
а оку Кербера душа је роб –  
лептира пламено небо –  
гласови у глави
светкују, јаучу!?

Под стакленим звоном  
стигме жалац палаца –  
демон грозомори,
светлост тоне у саркофаг –
смеје се Огледало!

Из жеђи за слободом
пулсира Фениксов лет!
Смрт је успон –
растакање у онострано
и калифонију анђела!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић