01. јун 2020.

БРАНКО

Отад, ево, мину пола вијека,
све спорије откуцаје бројим,
искри иње, примиче се вече,
а ја опет покрај Уне стојим.
Пребројавам потопљене дане
и враћам се у моје Хашане.
          Бранко Ћопић – На обали Уне

Добри чаробњак из пера бела
пушта змајеве и чуда триста –
деца се смеју – радост васцела,  
природа пева – пером је листа.

Сричу се слова куће јежеве,
приче се нижу пером сликане,
ратничке згоде – равне путеве
планини свикле страже бронзане.

Човек у Диву у миру ствара,
истинољубив и варку пара.
Сљезове боје, срце дечака,

видовитом жиг, све црња блага
из ратних дана – и копни снага.
На мосту* суза кȏ петровачка!

*Скоком са Бранковог моста 28. марта 1984. Бранко Ћопић је окончао свој живот, а опроштајно писмо се завршава реченицом: Збогом лијепи и страшни животе...

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић