ТАМА СВЕТЛА

Кораком победника

гази ка трону,

мрви беле лати.

У палати пуној 
шаренога цвећа,

удварача и пића,

на гордој глави 

круна сја.

Сам је!

Недостаје му мирис

згажених лати.

У ЦАКЛУ

Едвард Мунк

Тама осветли у сандуку резбареном 
играчке, хербаријуме, споменаре

и лутку од порцелана.

Буди се, шапуће – не слушам  

шакама гужвам пупољке суве 

и листове исписане.  

  

Уплашена пишти,

успаванку певам:

"У звездано снопље се скриј,
у ритму развигора плеши,

на нечујној харфи свирај,

немире песмом кроти".

Цаклено ме гледа, 
шапуће тајне мора,

бол бисерница, 
записе облутака.

Запева, загрли ме,   

смеје се, светлост сеје.

Зраке сунца росу испијају,
затварам сандук староставни. 
Заспа лутка порцеланска! 

У МЛИНУ

Жрвањ меље

пишти зрно зрело

у радничке руке прах сеје

да хлеб са седам кора пече!

ПРИЈАТЕЉУ

Анђелку Заблаћанском                                
 
Твоје Жар-птице крила су бела   

Победни су лет од несна саздан

Bожански јој пој дар је анђела   

Магични ехо душом озвездан.

  

На билу Ти коб печат је лома  

Сурових дана – клесао их змај

Тврдокоран си, лед, снага грома   

У души принцип: Милости имај!  

Невидна лира свира Ти страсна

Тон јој кô Етар – блесак је оку.  

Кроз ноћ се ори песма мошусна

Пламти као жар у животоку.

Песник си саздан од ватре и станца

У оку Ти галоп белца и вранца!     

2016.