НА ДЛАНУ

Погледај ‒

На длану ти грубом
Јасно сам урезана

Као свећа горим

Не сипај кише

Не гаси ме

Љуби ме
Воли

Овај трен ‒

Да се плам разгори

Само сад постоји

Јуче је прошло

А сутра тајна

Не гаси ме

Воли ме

Сад.

ИСКРА У КАМЕНУ

Тражи тишине понор

ока ти сунце – одмор

да отопи времена стегу

и распламса ватру у снегу.   

Скрита од гладних вукова
чува та искра из снова. 
У благом осмеху самује.

Жар свој крије. У камену је.

ИЗ ОГЊА

Путујем путем изгубљеним ‒

Пролећу сене из прошлог времена

У болне мисли теку

У кораке сломљене тону

Гром у срце бије, а бол сева

У оку ми се магла скупља              

Путујем путем скамењеним ‒

Извиру слике из вртлога душе

Сјајни поглед рије у мисли ми болне

Безгласно горим и бежим

У младост и сунчана сећања

Да крик у души умирим

Спуштају моје црно око

У земљано гнездо

Блесак зене светли кроз душу

Док ми мисли горе и цепају срце

Сузе лију ‒ бришу их речи:

Секо, моја мила секо

Плачи и исплачи

Прошле болне дане не броји

Умири срце и сећај се

Из дечјег нам жара игара

Радост тог сунца у срцу чувај

И кораке пружи ‒ Mолим те, живи!

Сваки трен живота воли

Увек сузу у осмех претвори

До пада завесе!

Воли те твој брат!

Воли те твоја сестра!

14. јул 2015.

КРУГ

Долута мисао

Из трња у грудима

Гнезди се у оку

Потеку тешке сузе 

Стежу омчу

Око врата 

Слап из ока залива
У срцу ружу –

Трње из ње расте.