ГНЕЗДА

Руке су ти немир гнезда

пуна гладних птића,

траже, траже...

пијучу и пламене срце

усамљене птице,
небо цвета...

она шири пепелна крила,
у зденцу твојих зена

угнезди се.

ФЕНИКС

Несаница је феникс птица,

до високих лети литица

и бистра је хучна речица,

зањихана златна житница,

прх лептира трепета жудних,

пој песама тужних, а страсних

кад испод звезданих латица

њише се плес из душе птица.  

НЕСТА

Језик потајно палаца,

из ока копље баца

у хлебне класове

и невидом суди.

Чита из свеске

коју тинтом

своје душе

исписује.

Истина буја и зри.

Цепам листове

старе свеске.

Светлост је

исписала.

Расу се 
у прах.

И прх.

28. децембар 2017.

РУКЕ ЖЕНЕ СЕЉАНКЕ

У грудима жене сељанке   

јуначко срце куца –   

босиљна је снага

за све што живот донесе,

што зла времена узму.

У грудима жене сељанке

жито се њише, а камен клија,

миришу на испечени хлеб

и тек помужено млеко,

а благодат из смерног ока сја.

Руке жене сељанке  

милостиве су и верне

кад их сунце пече и град бије,

када бразде испуцале кишу чекају

и кад низ образе сузе лију.

Руке жене сељанке

хранилице су породице,

сунце и снег се у њима смењују.

И када снежи благородне остају –

миловање су, слуге њиви,темељац кући.

Децембар 2017.

ЗА ТВОЈУ ЖЕЂ

Пронађи ме у поју тишине,

у сну лептира, лиске дрхтају,

у еху рике лавље дивљине,

у игри срне, језерном сјају.

Пронађи ме у башти босиљној,

смарагдној дуги шара опојног,

поленом сна и маштом свијеној

где чарлија зов ветра јужњачког.

Подарићу ти тамно црвене,

све баршунасте безтрне руже

у месечеве стазе скривене,

само за твоју жеђ отворене.

Заиграј, певај, сан крила диже

са струна лире страшћу творене.  

СВЕТИ НИКОЛА

Урош Предић - Свети Никола (1883)

Титра пламен, свећа гори

Колач вином поје руке

А Икона лица зари.  

Свети Оче, Заштитниче  

Стабла моје породице

Мог имања, моје деце

Земне дане Ти усвили

Чувај срце од грубости

Лакомости и свих злости.

Дим тамјана и молитве

Окади ми там зидова

И осветли све путеве

Који воде у небесно

Благодатно и светлосно

Бивствовања стремљење.

Слава Теби, Милосрдни!

Радо славим дане Славе                                  

Грлим драге, пријатеље.

Свети Оче, славићу Те

Док у срцу дамар бије

Молим Ти се, душа поје:

Помилуј нас и све људе.  

У Твом крилу Чудотворче

Морске струје мирно носе.

Слава Теби, Светитељу!

19. децембар 2016.

IN VINO VERITAS

Капи ко рубини зрцале се зреле,

расцвета им рујни Божји нектар груди,

жедне усне пију, жеље се преплеле,

из чокота сласти семе страсти буди.

Руде, пламте плоти, цветају опојне, 

бујни буке непца и усне помами,

плете венце лозе немир мисли тајне

и заигра грешно – еха миље мами.

"In vino veritas" ниже страсне сате,

из капљица лију, компонују игру.

омамљених чула – немири се злате.

Предају се отно рубина таласу,

рефлексија сија и заврти чигру –

вир винске истине звездицама засу!

24. новембар 2017.

ОЗАРЈЕ

Сећање струји сладна семена    

из бразде давна хлебна времена.    

Клијају куле, певање птица,

озарје груди у прх латица.

Листају снено, грешно и чедно,

шире се крила пламно и ледно.  

Лете ко чигра, чудни нигдини,                

расуте свице осмехну чини.     

Греју и леде давнашње ватре,   

озари их ноћ, а зора сатре!

29. новембар 2017.