6. август 2016.

ИЗГОРИ

Из твог ока реч ме плáви,  
у жељу мисао плови. 
Такни ме!    
Воли ме!   

Ватра моја гори,   
примакни се. 
Упиј жар!   
Изгори!

30. јул 2016.

КРЕСНИЦЕ

Шапућеш – 
креснице у оку свиле су ти мисли,  
на тек никло жито мирише коса,
спавају страсне у телу тајне,
жеље виловито лете. 

Шапућем –
видим те у пламу жишке упаљене, 
слутиш, али не знаш ми тајне, 
док им из ока сунашцима  
не сагориш опну.

18. јул 2016.

ПОКЕР

Покер играм са животом!
Играм, играм ‒ он вара     
Победим мало ‒ изгубим много  
Суза кане ‒ у осмех се зарије

Снажнији од жеље
Мирнији од тишине
Сабира мисли
Да победе страсти  

Покер играм са животом!
Стално вара  ‒ жестоко вара!                
Сан будим да умирим
Од варљиве карте грч

И кад губим
Ову игру волим 
Моћна је као
Вијугави змајев лет 
                  
Из дечјих уздигнутих руку
Али и гаврана грак
У осмех скривен 
Неухватна траје

Звезде смејалице певају
Звезде падалице плачу
Горе нечујне сплетене
Скривене у души 

Волим покер и кад губим!
Волим живот! Волим! 

16. јул 2016.

РУЖИЧЊАК

Шездесет ружа ружичњак ми има   
Румене бију битке са жељама     
Белих је мало, невино се смеше    
Розе су веселе, сан им мирише
                                                        
Жуте су урасле у коров врта     
Осмех из лати заробљених цвета
Плаве су ретке, расту до звезда     
На месецу плешу, машта их сазда
  
Црна самује, од зрења тајни клија     
Невид joj трн и пупољак развија     
У магичном пољу зов срца крије      
Среће нерасцветане сунце је греје  

Шездесет бокора шарени се ружа
Разгранала се трња и лати врежа
Сви пупољци нису развили боје 
А бледе латице мисли ми поје

Плишану ружу садим шездесет прву  
Пупоља из душе, грлим тајну нову
Корен јој напаја извор реке вреле  
У праху времена друге су остале

Мирис ружа запис времена чува 
А нова је боја садашњих снова
Посебна је – пева, плеше, мирише 
Волим је – шездесет прву највише.

2015.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић