РУМЕНЕ ЗОРЕ

У души давне тихују сене,

у тами сјајне трепере зене.

  

То свитац тка од сећања ниске,

прашне слике калеидоскопске.              

    

Ниске лете из несане зене
до тајне звезда од сна везене.        

                                                                             

У страсни плес све су се уплеле,

врте се, роје, вредне ко пчеле.  

Уштапа вино шаптаво сева,
вртешка пјана лелуја, пева. 

Из песме хуче валови мора,

нежна тајна из румених зора.                                     

КОРАЦИ ОД СНА

Свима на извору

додели живот улогу.

Почиње представа

сурова и слатка.

Заплаче их много,

насмеје се мало.

Живот је лукав,  

дарује мрвице

узима небо.

Слаби клону,  

потону, нестану.

Снажни сањају,

сузе им певају.

Истина им у оку,

а лаж у кораку,                    

До ушћа трају.                                                                                                          

МАГЛА ПЕНУШАВА

У браздама чаше кристала  

мисао се пени, застала,
у ћилибар се жеље слију  

кад пева бол тешку арију 

и магла се у крв спустила,   

на дно чаше сета се слила,
усамљена, стрепи згуснута,     

присећа се, луди, залута.    

Разлива се по телу пиће,   

вијугаво венама тече,
укроти се разумна река  

и заоре бразда далека   

да у врисак крви потоне.

Пенушају, вру, слике боне,
немир душе загрли пиће,   

у понор ум тече, замиче.

ОКО МЕДУЗЕ

Жеља – 

у оку Медузе  

погледа срећу   

трчи, радо грли даму    

не зна њену тајну.    

Жеља –

камена, поносна 

у трену је из живота узета   

за срећу поглед прикован  

оста у покушају вечан.  

Жеља –

камена, стамена 

судбу худу одмара своју 

а око Медузе још вреба жеља    

да жар свог ада нахрани.