ПОМИЛУЈ БОЖЕ

Ремедиос Варо

Бокори се звук олујне хуке –
око мене ври, с грана се спушта.
У небо гледам и склапам руке
да умири се зебња немушта.

Боже, шта се то креће кроз етар?
Да ли доноси мир или немир?
Помилуј Боже – прхну из душе,
озебло срце расцвета у мир.

Кад Молитва се вине пут неба
и зебња тоне – ко соко пада.
Страх је оружје, свемоћно вреба,

паралише и безверје страда.
Биљурна душа моли, не стрепи –
срце твори Скит* – Молитва крепи!

*Скит – мали манастир