04. август 2019.

СТРИЖЕНА

Љиљана Антић Либра
У оку врана – црн јој цео свет 
и сипа све што зре у стрњике.
Језик јој зујни жалопојни цвет,
а кад запени лавље је рике.

Из ока вреба тканица кљуна,
кукуту сеје – направи врежу.
Невидна расте отровна круна,
безвидни паук ту сплео мрежу.

Зрели гроздови рујних капљица
светлуцави су кȏ свици пали –
истине беле без кошуљица.

Вијуга зуј пут – босиљ-коприве.
Камену ружу плодовно зали!
Дивљи у касу стрижене гриве!

02. август 2019.

ШУМ ЈАСИКЕ

Милена Павловић Барили
Шум јасике зове из земље предака.
Титрају имена у зрцалу рата,
у даљини тече чемерница река
и точи ми отров палацање сата.

Туче празно, реско, ударање клатна,
буди мук тамнице – сломљене младице.
Лелујају сене – поноришта ратна,
вране и славуји – загрљене птице.

Нанизани часи – число* и прашина.
Раскрилила суза зарђала лисја,
чегрт прапораца, шуштање тишина.

Хладне су и мудре праскозорне росе.
Расточише гајтан који месец осја –
шум јасике копни низ казаљке босе. 

*число – број

15. јул 2019.

МУДРОСТ

Љиљана Антић Либра
Оснеженој коси
облачне су мисли –
у оку жарнице,
у срцу злосутница
громогласно ћути.
                                                                  
На усни је славуј –
облаке у паучину
заплиће.

Мудрост је извор
питомог бистрог
жубора времена.

22. мај 2019.

МОСТАРСКЕ СЛИКЕ

Мостар је остао у капљи сузе –
Неретва ледна кад у вир граби
Термометар на 50 степени
На зиду поред апотеке
На стопалима катран Мусале
Игранке у сали „Абрашевић“
И у башти хотела „Мостар“

Дружења у „Неретви“, „Бристолу“, „Ружи“
Корзо од „Јагњета“ до „Бање“ –
Нови на Лењиновом шеталишту
И Гимназија „Алекса Шантић“
Сада „Доминик Мандић“
Парк, љуљашке, песак, тобоган
Остао је мајстора Хајрудуна мост
Срушен 1993. нови завршен 2004.

Кроз сећање пролазе –
Ашчинице Кујунџилука
Стари мајстори, ретки занати
Скокови са Старог
Сликари поред Неретве
Омиљени вајар Миливоје Бокић
Кућа Алексе Шантића
„Пећина“, Рондо, Партизанско гробље
Ћудљиве мостарске кише
И оне распеване Мише Марића

Један човек и "Мостарске кише" Пере Зупца
И јулски дан – кишни, кишни...

Враголије од јутра до акшама 

На Циму брање шипака
Љубичица и висибаба
Првомајски роштиљ на Буни
Прве трешње и први пољупци
Са Вележовог стадиона чујем –
„Напред Рођени“ –
Јарани скачу, вичу, вичу...

Нижу се, играју слике –
Велике пијаце изнад бесне Неретве
Смарагдно зелене, понекад земљане
Жагор тепе и дрвено магаре
Студентске игранке у „Индексу“
За асталом скупљени, згурени
Млади, насмејани и распевани
Сунцем прве ватре грејани

Дочекујемо зоре
Уз вицеве и истините приче
О мостарским лискама
Испитима, професорима...

Генерација моја је расута
На све четири стране света
Остале су стопе на калдрми
Отисак срца у ветру и бехару –
Сећања радости младости
Увија душу у облак сунца

Неки нови клинци пију сада
Сунце и ћуди Мостара –
Нек живе – нек не ратују!
Нек се воле! Само нек се воле!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић