22. март 2020.

ОПОМЕНА

Сол Халаби
Створио сам те по лику своме,
дао ти Земљу, планету плодну
где семе класа и зри свакоме,
храни и пијеш изворску сладну,
  
а срећних птица песма те бодри,
зелене стаблу бујају косе,
игра се река – чело ти ведри,
мирише зора – расипа росе.

Пост'о си алав и ћуди блудне,
побр'о си добра, отров'о воду
посек'о шуме, црпио рудне

ресурсе Земље. Љута је родна!
Затвара циклус! Казна нереду!
Потоп ‒ Корона! Расти из бездна!

19. јануар 2020.

МОЛИМ ТЕ, БОЖЕ!

Албрехт Дирер
Молим те, Боже
дива и мрава Ти видиш,
бескрај оранице и зрно проса, 
све наше мисли знаш –
цвећем и игром осемени земљу,
не дај да ничу гробља.
Не дај да мамон ојача! 

Молим те, Боже –
жедне поји, гладне храни,
брижне благослови, болесне исцели,   
спасавај крштене и некрштене,
грешнике исповеди, окади –
да приме дарове Духа Светога,
пију са извора милости Твоје.
Блажена је душа с Богом!
     
Молим те, Боже –  
да реч јеванђељску отвори созерцање,  
Јерусалим спознају срца –
благодатну силу Животворног Крста – 
да свим народима жито зри
и бујају чокоти сладни –
да их храни хлеб...
и поји вино...
Славимо, Спасиоче, Тебе!

Молим те, Боже –
да Покајање, Молитва и Љубав,
чисти личносно – просветли
и сведе вештаствено*.
У Светлост се воздигне душа!

*вештаствено – материјално

03. октобар 2019.

СЕТНИ СТАРАЦ

Andrew Judd
Коло игра момче, вито, поносито,
ноге спретно сплиће моме погледива,
груди беле жари око виловито –
девојака смешак радост му је жива.

Хармоника свира и моравац плете,
младост радо певаори грло бело,
момак коло води и опанци лете
запеваше гласно: Село моје, врȇло...

Развило се колошири се весело,
земља плодна дрхтикласје је узрело,
у грудима миље младости за прело.

Сетни старац сам је и гледа у дане
кад су ноге босе на ајгиру чило
мериле атаре сада напуштене.

04. август 2019.

СТРИЖЕНА

Љиљана Антић Либра
У оку врана – црн јој цео свет 
и сипа све што зре у стрњике.
Језик јој зујни жалопојни цвет,
а кад запени лавље је рике.

Из ока вреба тканица кљуна,
кукуту сеје – направи врежу.
Невидна расте отровна круна,
безвидни паук ту сплео мрежу.

Зрели гроздови рујних капљица
светлуцави су кȏ свици пали –
истине беле без кошуљица.

Вијуга зуј пут – босиљ-коприве.
Камену ружу плодовно зали!
Дивљи у касу ‒  стрижене гриве!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић