03. октобар 2019.

СЕТНИ СТАРАЦ

Andrew Judd
Коло игра момче, вито, поносито,
ноге спретно сплиће моме погледива,
груди беле жари око виловито –
девојака смешак радост му је жива.

Хармоника свира и моравац плете,
младост радо певаори грло бело,
момак коло води и опанци лете
запеваше гласно: Село моје, врȇло...

Развило се колошири се весело,
земља плодна дрхтикласје је узрело,
у грудима миље младости за прело.

Сетни старац сам је и гледа у дане
кад су ноге босе на ајгиру чило
мериле атаре сада напуштене.

04. август 2019.

СТРИЖЕНА

Љиљана Антић Либра
У оку врана – црн јој цео свет 
и сипа све што зре у стрњике.
Језик јој зујни жалопојни цвет,
а кад запени лавље је рике.

Из ока вреба тканица кљуна,
кукуту сеје – направи врежу.
Невидна расте отровна круна,
безвидни паук ту сплео мрежу.

Зрели гроздови рујних капљица
светлуцави су кȏ свици пали –
истине беле без кошуљица.

Вијуга зуј пут – босиљ-коприве.
Камену ружу плодовно зали!
Дивљи у касу стрижене гриве!

02. август 2019.

ШУМ ЈАСИКЕ

Милена Павловић Барили
Шум јасике зове из земље предака.
Титрају имена у зрцалу рата,
у даљини тече чемерница река
и точи ми отров палацање сата.

Туче празно, реско, ударање клатна,
буди мук тамнице – сломљене младице.
Лелујају сене – поноришта ратна,
вране и славуји – загрљене птице.

Нанизани часи – число* и прашина.
Раскрилила суза зарђала лисја,
чегрт прапораца, шуштање тишина.

Хладне су и мудре праскозорне росе.
Расточише гајтан који месец осја –
шум јасике копни низ казаљке босе. 

*число – број

15. јул 2019.

МУДРОСТ

Љиљана Антић Либра
Оснеженој коси
облачне су мисли –
у оку жарнице,
у срцу злосутница
громогласно ћути.
                                                                  
На усни је славуј –
облаке у паучину
заплиће.

Мудрост је извор
питомог бистрог
жубора времена.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић