ОСВИТ ПЕСМЕ

Арунас Руткус

Стари лавиринт зрак озарио,
копље зарио у коровни плет,
избистрио пут — лед истопио,
река напаја тихо тајни цвет.

Круница цвета — пуцају ланци,
ковит северца бруси оштрице,
заржу белци — зањиште вранци,
кроз паучину полете птице.
 
Са извора се дижу маглине —
осветле тајни пут лавиринта,
блеште латице свилне скривене,
разлива се по белини тинта.

Слажу се слова — версе извиру,
рој осећања у смислену бит
и у милозвук пера увиру —
ко из чауре лептир у освит.

ПРЕВИРАЊЕ

Крик низ грло клиза 
Граби га несаница
Главу горе шапће суза
И крила шири птица

Пут у тами саздан 
Надом угреје дан

КРОЗ КАПЉИЦЕ ВИНА

Андре Кон

Сећање лута кроз капљице вина – 
на телу је кратка матурска хаљина,
жераве калдрме ноге босе прже,
а певају мисли и трче све брже.

У хаљини немир планова је знамен – 
косе распуштене, у погледу пламен,
корак је полетан, а жеље путања,
босе стопе трче – младо срце сања.

Ниче трње руже, голе стопе дира,
у хаљини белој тиња кап немира –
младе вара небо – насмешено пада

и процвили сања – стрепња телом влада.
Ране вреле пеку – со калдрмом тече –
замагли се сунце – неста, пада вече.

ОСВИТ

Гејлорд ХО

Кљуцају мисли, тешке, пламене,
испружене су руке склопљене – 
молим за мисли ломне освите
да ми утихну стрепње развите.

Молим да беле полете птице,
плавет дубока извида свице,
милост Свевишњег плине плодиште,
подигне снагу ко појилиште.

Смерно предана,Теби Благости
светлоносној Ти души, Радости,
исповедам се – сушто васкрсне,

Богочовек – и руке милосне.
Прелести* светлост Твоја извида
у освит –  Вера, Љубав и Нада!

*Прелести – (од црквено-словенског: лест – обмана, лаж, заблуда)
стање је духовне заблуде, према православној теологији.