08. јануар 2021.

СМРТ И ЖИВОТ

Ђорђе Крстић
Домовина је сунце,
камен, крвава рана,
тишина која грми
и несанице прасак.

Домовина је ала
што једе своју децу,
хировита је, снажна
и немилосно коси.

Домовина је бунар,
од успомена мисао,
гарава река вирна,
суза у осмех свита.

Домовина су кости,
у колевци плач и смех,
уснице на дојкама,
играрија ногица.

Домовина је милост,
блага Божја реч,
молитва која ране
милује и вида.

Домовина је све што
било и нестало – смрт.
Домовина је све што
рађа и расте – Живот.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић