27. мај 2017.

ВИДО И ПЛАВА ГРОБНИЦА

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

      Милутин Бојић – Плава гробница

Тихују Јонске дубине плаве  
Век им у тајнама кости спију 
Народа храброг часне заставе   
Из поносних рана за Србију.  
 
У историју су крвљу ткани
Дивови које слобода памти  
Уче: бори се, истрај ил' гини –
За слободу отаџбине пламти.

И на Виду им почивају сени.   
Херојски су Албанију газили
Болесни, гладни, а остављени
Умирали, ретки се вратили  

А ране на камену видали!
Са Острва смрти знани ратници
Прах су у плаво гробље предали
И многи незнани страдалници.

На Крф је и песник млад ко роса
У колони дошао избеглица   
Спевао Песме бола и поноса                
Душин му је пој Плава гробница.

Кад са Вида светли Крст камени
Пут прометеја исклешу свици      
И ври страшна епопеја у зени
Храбрих бесмртних у костурници.

Српска ратна голгота нам врати
Са врхом прегалачким на челу
Славу домовини – груди злати –
Јуначки је одговор злоделу!   


Мај 2017.            

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић