Април се прикрада тихо,
снено
И недра му нага шире крошње
Да им обуче рухо шарено
И замирише голети зимње
Април буди ледне граду груди
Из погледа брише кишне мисли
Златна зора свања,
песма руди
Топле мисли грања пуп израсли
Април сипа сунце на
ливаде
И расте тепих меки зелени
Ђурђевак загрлио нежне раде
Љубице маме, цвет им
малени
Април је сплавове
окитио
А Дунав шапуће тајне медне
Саву је он душом осетио
И кад кује зима чавле ледне
Април је чаробњак, зиму зиба
Очара природу, цврчке,
птице
Раскрави реке, мрести се риба
Живот ври из земне воденице.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!