26. новембар 2016.

СРЦЕ ЦВЕТА ДУШЕ


У гримизној шуми     
сунце гладно упија
цвет душе – клија,
весело се њише.
   
Пупоља и ниче   
опојна мириса,  
али стидљив 
не разви лати.   

Загризе га – смрви 
степски вук
и увену,
нестаде.  

Желео је жара зрно
и кап језерну.
Једна звезда пада – 
то је срце цвета душе.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић