20. март 2016.

ГРЕХ

Дамари бију ‒ лутају снови   
А одсјаји су слика тонови 

Сплели се кротки у нечуј пали     
Зовом душе у песми застали     

Пише мисао звездама свој грех   
У себи тражи затомљени смех 

Нечујно пршти и капљу ноте     
На опеклине давне дивоте   

Скрива се суза и опрост зове    
За срушене још несане снове 

А душа их у тужни слаже пој 
Жедне су мисли вечни неспокој.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић