01. јануар 2016.

ЦВЕТ ЗОРЕ

Заволех те, тајна оста.    
Слушах крило, сунце неста.  
Сећања ми осмех боје,   
боре брише око твоје  

Утонем у самовање.   
Свици пију сате сање   
и милују тешку бору,    
загрљаја нашег зору              

Сета слике давне сеје,          
на стазу снег срећну веје.                       
Пуста је и сузе пије  
због замке лије Талије.  
  
Жедне нас је у сивило
занело време олујно.  
Срце ми још срча пара.
Око твоје ме одмара.   

Сан украден теби пева
јер срце те сетно снева.         
Стара рана се отвара   
и тече у крику пера.    

Пише запис мис'о самна.
Рука дрхти, пева ломна
снагу драгих јој тренута   
у цели век утиснута.    

Ноћ ми уздах трен умири.   
Болна река перо смири.     
Украдени наш лепи сан    
у песми је сад записан.    

И речи ми крепе несан.   
Стиха тон је звездан јасан.   
Пева теби и шаље цвет  
јер песма је био наш лет.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић