8. новембар 2017.

СРМЕНА

У новогодишњој је сивој ноћи  
синуо пролетњи тон у ластину  
тишину, и греје, руј вина точи                         
зрцали мисао  напи се, вину.

У блиставом фраку заплеса ласта,
небо модро пером и кљуном дирну,
мелосна магија игре нараста  
из угарка несна ко песма сину.

Згрушала је немир, вила високо,
низ мостове је сјала дугине  
до земље, пут неба, ко сиви соко
питоме голети душе да хране.  
   
Ал' облак кп канџа наткрилио лет,
а маглени дажд јој слепио перје  
распрсну вир капи у светлаца сплет,
кристално заблешти зрело иверје.

Фрак је око иња у души свила,
развила поносно крила слеђена,
бодра из облака је изронила 
мелодија лире ко Феб срмена.

1. новембар 2017.

2 коментара:

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић