20. новембар 2017.

УВИЂАЈ

Молим је: Причај, крвари жена.
Жалосно дрхте модре усне њене,
Крвник јој сјај зацрнио зена  
И посекао руке му пружене. 
   
Тамни јој поглед читам, и лице.       
Размишља – у очима страх, горе.
Нестало је сунце а леденице 
У душу заривене капљу, зборе.

Прича нêмо: Мачеви му у оку,
А рију по мени речи иглице.   
Стеже ми грло, тешке руке туку,
Са лица крв лије, шака у срце.  

Наузнак падам, кô змај зева, сева.
Ватра се у свилу скрила, подмукла.
Кô тигар ми у главу шапу зарива
И зубима нога се примакла.

Њен мук још прича: На под падам,        
Вапим, 'Ко си ти, где си се скрио
Кад си ме љубио – зашто страдам?  
Волео си ме – у шта се претворио?'

Покушала лепо, 'Ти си ме грлио.
Зашто ми тело шибаш и сечеш?
Нежне си жеље у моје срце улио,
Мајку свог детета давиш, тучеш.'

Некако истрчим, комшије зовем,
Завесама скривени – нико не чује.
Стиже бесан, 'Кучко! Помоћи нема!'.
Знам, да се не замере, свет страхује.“

Видим, удара је зло – земљу поји,                                                   
Расцепан јој цвет – лије млаз крви.
Вришти беба – не сме да је доји,
За тића су модре дојке отрови.  

Утроба јој плава, зене камене,
А ударају злице, боксерице,
Брутално черече жиле рањене.
Жене нападају само кукавице!

Полиција стигла – она је у крви!
Видим, бес над страхом царује!
„Није крив“, ромори – оком је мрви.
Брани га, крв липти, ране болује.

Вичем нêмо: „Дивљаче! Курјаче!
Звери, не уједај срну рањену!
Окрени се! Не гледај, нечовече!
Чекаш наставак, смртну јој рану!“

Она дрхти! Kрв из ране лије!
О, Боже, видиш Ти ћуд подлу! –
Жена је нêма – катил се смеје. 
Молим Те, Боже, пресуди злу!

1 коментар:

  1. Na žalost,ovo je priča mnogih žena,ali je kao JAVNA TAJNA.žena trpi zbog dece,jer nema gde.

    ОдговориИзбриши

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић