Господе, снаге дај за вртлог усуда
И помози да се мирно, а целебно
Окупам истином ‒ тешка је покуда
Посекла постулат невиности кобно.
Очи ко жераве прсте разјариле
Ватра жеже и сви прелеста трагови
Пишем Ти и молим да те суре силе
Разданиш да дишем ‒ истину осови.
Напад је на мене – огањ речи рађа
Трне ми сјај зене ‒ у свести не бели
Јер из магле пуцањ ко тата ме гађа
А без речи храбре да мегдан подели.
Господе, Теби се ум моли податно
Помилуј ми срце и исцели сене
Невидне – престола које њише клатно
Огња – и у тамно боји јаство жене.
18. новембар 2017.
Cilj svakog pesnika ,treba da bude ,da sto bolje priblizi poeziju citaocuUpotrebom reci koje su retke u upotrebi cine pesmu nerazumljivom...
ОдговориИзбришиПишем кад ми душа диктира и оно што наталожено животом издиктира. И речник душа бира.
ОдговориИзбришиSpomenkine pesme volim. Neke su teške,preteške,ali mislim da svaki pesnik,pa i ona mora doživeti nešto slično ili neko njoj blizak,jer ona prenosi na nas jak osećaj,da i mu to osetimo i pronađemo se.Bravo
ОдговориИзбриши