Трепериш ми кроз несан,
светлиш у свиленици
скривених жеља,
смешиш се.
Чујеш ли чежњиве ноте
кад пева немо срце,
а снохватица
буди трен.
Рујних слика лети пепео,
млад сјај ока пламти,
плешемо жедно
као некад.
Трајеш у души као бајка,
кормило и пловидба,
сидро у бурама,
моја Тајно.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!