ЗИМНО

Тик

Тик так

Ехо одзвања

Сломљена сата

Далек, дубок, језив

Будна у црној тишини

Горка сам и незнана себи

А коме да кажем како боли

Вода пуна трња

Кревет са шилима

Ваздух са иглицама

Ова празна соба злица

Тешким плафоном убија

Трајем у данима

Угљеним тегобним

Сви личе на пустињу

И устајем у глуво време 

Палим цигарету

Гледам пахуљице

Плешу, милују лице

И сликају прошле дане

Топе се радосне и бодре

Тихи глас ми шуми

Престаће овај погром

Мудро посеји и посади

Нићи ће воћке, убери их

Нека сок капа и пени

Ти пиши у тишини

Песма је пир душе

Река и отров упије

Источи све зимно

И живот осветли.

1. јануар 1993.