02. септембар 2017.

СНОХВАТИЦА

Ноћ
Стеже
Немирни
Ромори тон
У тишини сева 
Свирају виолине
Негде гракћу вране
Чује се и хукање сове
Копрена пада изненада
Сама путујем у плавети
Сновидим сјај сазвежђа
Крила ми звезде красе
Месечево жито сипа
С тобом заплесах
Како те дозвах 
Да ли жеља
Створи те
Жудњом
А врелина
Ока снохвата
Загрљај наш јак
И душе нам сплете
Дишем и пијем лакше
Црне снегове и вејавице
Из тамнине пуних облака
Надојених модрим капима
Волиш ме усијаним уснама
Кресницама прстију и тела
Снохватицом ме привијаш
И уздишу наши пламсаји
А последњи тихо магли
Јер тренуци лета теку
У светло зоре а жар 
Остао нам у срцу 
Гори жишкама
Нежностима
Сјај у оку
Искри 
Дан.  

2. септембар 2017.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић