ИШЧУПАН ИЗ КОРЕНА

Црни вео је прекрио

Цвет, камен, земљу, небо 

У човеку грч. Вриште слике! 

Птичја елегија 
Из крошње трешње 

И на деблу урезанa имена

Траг су да
У ветар се претвара 

Ишчупано биће из корена

И принесено на

Нечастиву трпезу 

Пита се зашто, куда, како?

Као див гази

Скамењена лица

Снежних мисли. Главу диже!

Темељ је, зна

Тићима у наручју

И горком кораку старих

Напред иде

У магли му правац 

Прате га сене остављене

Од истине

Тешке су песнице

А камене стопе пружа

Бисере ствара

У грудној шкољци

Од каменчића са лица

Вера га води! 

Блиста у сузи!

И оку Милостивог!  

5. август 2017.