05. август 2017.

ИШЧУПАН ИЗ КОРЕНА

Црни вео је прекрио
Цвет, камен, земљу, небо 
У човеку грч. Вриште слике! 

Птичја елегија 
Из крошње трешње 
И на деблу урезанa имена

Траг су да
У ветар се претвара 
Ишчупано биће из корена

И принесено на
Нечастиву трпезу 
Пита се зашто, куда, како?

Као див гази
Скамењена лица
Снежних мисли. Главу диже!

Темељ је, зна
Тићима у наручју
И горком кораку старих

Напред иде
У магли му правац 
Прате га сене остављене

Од истине
Тешке су песнице
А камене стопе пружа

Бисере ствара
У грудној шкољци
Од каменчића са лица

Вера га води! 
Блиста у сузи!
И оку Милостивог!  

5. август 2017.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић