04. август 2017.

ВИРНА

Неретва вирна престала је тећи
Кад у њу је бачен прстен и поглед   
A неречених болни грч речи
Зачарао је сунце, клесао лед.  

Над судбином се руке згрчиле
Добује одјек кише у загрљају
А срси од урлика душе миле
По телу тамног ока муње рију.

Ледене руке још осећам, мрве
А љута немост разговетна силна
Немилосно урличе, речи врве
Модра ми од еха мис'о болна

И плави ме из ока слана свила
Укроћена сам у јулском дану
А покорна ћуд ми у гар скупила
Прах љубави, судбину неписану.

На уснама од пољупца згариште!
Жудим да знам да ли дишем у теби?
Како ти душа пије капље маште?
Да ли избледела сам већ у теби?

24. јул 2017.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић