2. јул 2017.

ИДЕМО ДАЉЕ

У непрегледној колони
са торбицом на леђима
и два тића у наручју
у велеград је дошла
пуног грла камења
и змија у сећању.

Куда сада?  
Кипте јој ране,
у оку облаци,
у мислима расуло,
а клонуле руке стежу
два сунца у наручју.

Мама! Мама!  
Прену је милозвучје,
подиже тешку главу.
Блесак лица ослика: 
Идемо даље!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић