Ти читаш песме моје
Знаш да у њима све је
Иза сребрног осмеха
То искре ми душа лије
Пламте, у стих их свије
Немире испева срце
Улије у свице сунце
Помири жеље животне
Дане лукаво сломљене
И снове неостварене
Румени плодове сочне
И наниже житне дане
Милују тихо и нежно
Док разлива им се румен
На живот неми и скривен
Мисао зелени, блиста
И у стиху се расцвета
Из сузе најјачег сјаја
У осмех као влат сунца
И пева у души птица
Шири крила до небнина
И звездама окупана
Луталица испева лет
Ноте сеје па се смеје
И у сунца сјај се свије
Да не знаш шта око крије
Да л' плаче? Да л' се смеје?
Pesnikinjo, ja , tvoj verni citalac iscitavam da nam ovom divnom pesmom porucujes kraj svog savrsenog drugog opusa , za kojeg ne znamo kako ces mu dati naziv. Prvi opus ,skupljen u zbirci pesama “Na krilima leptira” takodje odasilju tvoje iskre duse nama citaocima.
ОдговориИзбришиPises ovu pesmu u aoristu. Pises sta si pisala. A o cemu nisi pisala, pitam se!?. Kome si pisala, sebi, nekom, svakom i nikom kao svaki pesnik. Pisala si o lumpovanju duse, o tajnama sta noc krije , o smehu i kad zivot boli, , o suzama, nemirima , svicima itd.
Da, citalac ne moze da zna da li “pesma” place ili se smeje.Mozda nocu place a zorom se smeje , obrnuto ili mesano. No, pesnika se to ne pita kao ni kome pise. Omiljena mi pesnikinjo Spomenka Denda Hamovic , ako sam dobro svatila, a zelim da jesam da se iz ovog zavrsenog opusa sprema nova Zbirka , koja ce verujem ugledati materijalnu svetlost dana.Neka je sa srecom.Radujem se , a isto tako kao sto se i radujem nastavku Bozijeg ti dara –pisanju pesama iz duse. Neka lete iskre!
Svati ovo da nisam nista pitala, samo komentarisala s radoscu jer pesnika se ni to ne pita.