Дрхтава срна је замишљена
Устрептала без
додира зена
Жељна је, лута, брижна и будна
Тече тихо
међ' звездама студна.
Траже јој слутње мир усамљене
Без сунца маштом су загрљене
И сновима се срцем препусти
Памти ехо из вртлога страсти.
Жудна река јој
постаје тмаста
Обала у трн ружин зараста ‒
Устрепте мисли, а заробљене
Низ образ лију, крију то зене.
Отров испија и ломно пева ‒
Рањена, блесак окова сева.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!