Ветар по животу дува,
кида латице из снова.
Све те боје шарене
огрлице су времене.
Бела је зора и нада,
плава сања, у небо гледа,
жута из сунчаног јутра цвета,
зелена је жеља ‒ ливадом шета,
наранџаста љубав рађа, бујно цвета,
а црвена по жудњама срца скита.
Сива ‒ тај облак чуда живота
црну тражи да бела залута,
а црна је лукава лија ‒
живот од ноћи изваја.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!