Замишљена реч у оку скита,сузно цвета и песника пита:
Ти би свој бол да опеваш скрити,
може ли жалост стих ублажити?
Може ли у реч жал уливана
насмејати крик вртложног дана?
Може ли смех сузе која сања
ублажити неразум страдања?
Може ли корак сломљен ходати
и сетног срца коб миловати?
Може ли ледни ток са планине
смрзнути жар у реци долине?
Може ли песма живот одморити?!
Може ли песма живот заменити?!
Покушај који успешно води рањену душу до смираја!
ОдговориИзбришиДа, баш тако, Душане.
ИзбришиМОЖЕ
ОдговориИзбришиМоже много тога, када су размишљања овако добра. Стихом се могу и градити рсазарати брда и планине, може се и мржња претакати у љубав, пролазност у трајање, а ова размишљања преточена у ове добре стихове нису само искра него и буктиња љубави.