1. децембар 2016.

ПЛАМЕН ДУШЕ

Два драгуља су у мени снила,
чувају сунце и пламен душе. 
Блесак им игра лептира свила,   
црни и плави сјај тмуше руше.

Кад дечје душе живот озаре
крила израсту, до неба вију.
"Маки" ми нежни гласи роморе,
кћери слад мајци у реке лију.

Моје душе су лет пахуљица.  
Листам време и живот је сведен
на сјај плавих и црних окица.

Греју, спокојна чекам дан леден.
Давни сан ми би кћери имати. 
Хвала Ти што ми сан се озлати.

1 коментар:

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић