06. новембар 2016.

ПОВРАТАК

Беспуће немо шири се у тмини
Сета трен мре а лављи бес ме води
Оштри зубе да дане ослободи 
У чаури су  јакој паучини

Газим суво по пољани цвеће
Правим букет од шапата ветра 
И расипам све, душа ври кô шатра 
А боји мисли трен летење среће

Из неувелих лати полен сеје
А кријем га од јаре, не да расти
Цепа дане и поленове цвасти  –  
Само трен светло из прошлости греје!     

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић