18. новембар 2016.

ЗОВ

На грудима се   
Житно поље њише   
Извире босонога игра –
Као мелодија душе 
Из ока дише 

А ноте јој сеје 
Из нецвалих руку
Прохујало време – 
Самне мисли греје    
Зрелог жита пој.    

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић