17. новембар 2016.

БЕЗБОЈНА

Посекла ме лаж, низ лице соли
Невидно ткана без речи храбре
Грабим је бесну, у лету, боли
Вртложни отров ујед је кобре.

Отров се шири и вене поји
Рачва се језик, змијска лаж туста
Све игра, кипти, крв мисли роји
Црвено сунце у калу неста.

Али моћна је и воља брана
Да боји бело ковитлац ума
Кад полети реч кô црна врана

И кљује душу, кида без шума.
Кад теку речи кô отров змије
Безбојно рухо истину крије.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић