16. новембар 2016.

КАД ЈЕ ТЕШКО

Злогука врана је кљује снажно
Искљуца сунце из трена моћна
И уби семе свилено нежно 
Крешти бескрила, кида сан срећна.

Ледена ласта ћути смирена
Улицом шета, а врисак крије
Скупља роморе и траг корена
Да умом скрито скрито развије.

Ал' тама тешка пада на срце
Док бди путељком, низбрдо рони
Звон мука скупља, истине перце

Блесну тон један, загуди бони.
Не веруј ником ко не зна тебе                        
Видети кад је тешко кô себе!                     

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић