10. новембар 2016.

НЕМИЛОСНИ

Тамне ружине лати се њишу
Грле се мушкарац и жена 
Гледају рађање сунца 
На морској обали

Кугла срмена споро израња, као да зна  
Да истиче с тугом драгоцено време     
Да се више никад видети неће
Диктира то судбински смер
                                                                               
Заковани су погледи за море
А разумне мисли капају                                     
Од блеска барута јаче   
А живот од жеље       

Да ли је загрљај зрео?
Да ли би радост трајала?
Загрљени сазнати неће никада
А мрви мук! Сећањем ће да влада!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић