7. октобар 2016.

СТРАСТ НИЈЕ ЉУБАВ

Jean-Gabriel Domergue
Гледамо се немо
после много година 
стрељаш ме из ока сјајем.

Желим да ме огреје тај жар,  
да ми грану мириси пролећа    
кад нам је тела музика носила, 
у жељи расле беле раде и љубичице,
страст их брала росне и пркосне.

У руке грабљиве сплетене
беле раде су се предале,
на љубичице ноћи су мирисале.

Стрељаш ме из ока блеском 
испијам искрице.

Вратићу ти зраку сваку,
у њој се ушушкати 
да ми опростиш бег
кад те у њих утиснута
жедна жеља огреје, 
одведе у нашу долину
и распе латице по лицу.

Моја страст ће те загрлити     
јер желим, као и ти,  
да коло још једно
несташно заиграмо.

Све пупољке наше  
тајне, давне, залеђене
од времена ћу украсти.
развити, плетеницу сплести
и твојом руком расплетене
косе украсити.
Мирис ћу жедно упити  
и побећи опет.
   
Желим 
да те љубим!
Али те не волим!
Не волим! 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић