30. октобар 2016.

ЗАТИРУ

Речи, гаврани гладни
заробе и владају,
отпори узалудни, 
а народи страдају.

Док невина крв лије
грабљивице коб кују,
перје им шарно крије
канџе које смрт снују. 

Речима мртвим скривене 
из партера не виде се,
у живот заривене
затиру – урлик чује се.  

Крв од тлапњи кључа,
изданци млади трну,
залеђена им пролећа
у земљана гнезда тону. 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић