МОЛИМ

У облаку кишном чувам сунце

У црном перју Доброте перце   

Знаш да не знам плакати и клети

Знаш Ти да знам само волети.

Тако ја дишем изнад мора злих

Острашћених ратова сурих свих

Смакнуте су главе са пута живота

А срце не уме кад крв ври: Освета!

Учиш наc Ти да грешно је клети

У крошњу младе брезе се скрити 

Треба летети крилима љубави 

Цвеће садити и кад боле гробови.

Све болно што пече истече из зене

Сви путеви тамни, урвине камене 

А рањено срце у сјај дуге хоће

Да живот замирише на пролеће. 

Молим да пише истину историја

Да расту плодови рајског завичаја

Које мог народа постојање памти

А нек рат и кости добротом освети.