29. октобар 2016.

МОЛИМ

У облаку кишном чувам сунце
У црном перју доброте перце   
Знаш да не знам плакати и клети
Знаш Ти да знам само волети.

Тако ја дишем изнад мора злих
Острашћених ратова сурих свих
Смакнуте су главе са пута живота
А срце не уме кад крв ври: Освета!

Учиш наc Ти да грешно је клети
У крошњу младе брезе се скрити 
Треба летети крилима љубави 
Цвеће садити и кад боле гробови.

Све болно што пече истече из зене
Сви путеви тамни, урвине камене 
А рањено срце у сјај дуге хоће
Да живот замирише на пролеће. 

Молим да пише истину историја
Да расту плодови рајског завичаја
Које мог народа постојање памти
А нек рат и кости добротом освети.             

2 коментара:

  1. У погледу сненом чуваш сунце,
    у осмеху победу зла, на радост ближњих...

    ПОЗДРАВИ,
    ДУШАН

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала ти од срца, Душане. Срдачан поздрав, драги пријатељу.

      Избриши

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић