ЖАЛИМ ТЕ

Болни из земне дубоке јаме  
Чују невиних крике из таме

Из прошлих дана крваве слике

Лију у неме душе урлике

Мирно срце – немој мрзити

Мржња неће жал угасити   

     

За жаљење су очи злости

Невину му крв рука пусти   

Док тече плачни мук у свануће

Злости капа грех у све будуће 

 

За испијену крв и ломну кост

Нек вапе кривци за небну милост

И на судњи дан опрост нек моле
Кад душу тешку истине сколе 

Опрост нек траже кад на њих лине

Из светлости крв жртве невине

                                                                                             

Посматра сенка свога крвника
Из ноћи земне свих мученика

Жалим те, жалим – сен проговара
И грешнику сан чедна раствара.