22. октобар 2016.

ЛАВИРИНТ

Срце ми је вечни лавиринт несна           
У њему лете два лептира страсна

И певају тајну о слободи  
Несан их до излаза не води  

Јер ветар јужни од излаза веје  
И ватрено семе љиљана сеје  
   
Радосна река прошлости лије 
Плави семе, клија, време пије 

Цвета ми јасна паслика твог лика  
И долетим срећна у сјај ти ока 

Распева се срце и радост сеје  
Душу време незаборава греје

Несан никад за излаз не хаје
Радостан у лавиринту остаје.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић