16. октобар 2016.

ВИДОВИТО

Тишину ми копље прободе
У мук у души се забоде

Цвркут си ласте залутале
Чуо са далеке обале

Та обала је вулкан, сева  
Сјај ти ока ври, сан пева

Опевају га вреле вене  
Ничу ноте из пламене зене
Уз мелодију плешу сене

И воћке ватра срца узре 
Плоди их перо које ноћу вре   
И дочекују сочне зоре

Тих узрелих воћки све
Вечност гришће плодове
Трајаће кроз векове.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић