Немир из душе песму ноћу зри,
у звездано је снопље скривена,
разлетеле се птице, небо ври,
певају, тече река скривена.
Бој страсни пламти у јари ока,
бујају груди – плима прелива,
немирна река ћудљива тока
насушне, крхке, међе подрива.
И водарице кљуцају клице
свенуле, скрите у мисли студне.
Даљине пламте, певају птице
Несан разуђен носи стихија,
немире душа у песму свија.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!