НЕСТА БЛЕДОГ ЛИЦА

Жедни плес свира виолина,

од макових лати руке

привиле се на струк

жене бледог лица.

Стопе су лагане плесача,

а свилена кошуља

милује хаљину

жене бледог лица.

Тршава коса човека игра,

шкакљиво јој чело дира,

маме га усне

жене бледог лица.

Он плеше и пева,

уснама усне мами.

Жена румени –

неста бледог лица!