Ноћ, твоје руке и тајне блудне
наготу мисли пале ми жудне,
лете, плешу, уз тебе се свију,
леполике се у зоре слију.
Тихо љубити, тихо се мора
тон уздаха да не чује гора,
да се вране на нас не обруше,
да граком наше тајне уруше.
Скривена сипи жеља, а жудна
скиталица је чедна и блудна,
у сјају ока ти скрасила се,
упила светло ‒ нахранила се.
Желим још пити сјај ока зрели,
жудно испијмо све што сан жели
и нека тела поново горе
и нека ватра пламти до зоре!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!