МАГЛА ПЕНУШАВА

У браздама чаше кристала  

мисао се пени, застала,
у ћилибар се жеље слију  

кад пева бол тешку арију 

и магла се у крв спустила,   

на дно чаше сета се слила,
усамљена, стрепи згуснута,     

присећа се, луди, залута.    

Разлива се по телу пиће,   

вијугаво венама тече,
укроти се разумна река  

и заоре бразда далека   

да у врисак крви потоне.

Пенушају, вру, слике боне,
немир душе загрли пиће,   

у понор ум тече, замиче.