ИДИ ДАЉЕ

У сети лута сјај ока жарка

и заврти вир румених снова.  

Плесали смо у пољу корова,     

згазила нас је Фортуне варка.

Заледила је ток  крвотка.

Магију дуге жедно смо пили,  

под њом плесали, нас изгубили,

у светлој лази остали ока.

Чека те чежња, смерна утеха,

усне од крви, мирне, румене,   

очи од суза врелих ледене.

Чујеш ли струне уснулог греха?

Кад сетну луку око ти види

напиј се жеља жедно и гладно. 

Плима нек плави тихо и чедно!

Кад се напијеш далеко иди!